Dragi Srbi
Govor frontmena Laibacha Petra Mlakara na koncertu u Beogradu (1997)
Dragi Srbi,
Želim da vas pitam: kako to da je Srbija tako mala? Kako to da je posle svega što je dala i kroz šta je prošla - ovako sicušna i mala? Pa to nije ni nalik onome što je zamišljao Sveti Sava. Gde je sad ta silna granica na Kupi? Šta se to dogodilo u ovim ružnim, nesretnim i zlim vremenima? Zašto su vas svi napustili, zašto ova krv i beda, prezir, muka i krivica? Zbog cega se na vas okomio citav svet? Dragi prijatelji, nesreća je došla jer vas je napustio Bog. Bog vas je napustio jer ste zaboravili na njega. Jer ste umesto niega, umesto istine, izabrali greh, jer ste umesto njega slavili lažnu svinju vlastitog naroda, vlastite moci. Jer ste umesto ljubavi tražili pravdu koje u ovom svetu nema. Ni za vas, ni za nas. Svi smo ljudi Cigani, kako rece pesnik, sudbinom prokleti.
Ali, ima nade i spasa. Ako smatrate ovakvo stanje kao kaznu, to samo podiže veru i moral. Ljudi koji su patili i pate zbog vas, opraštaju vam. Ali, pazite! Sveti duh koji spašava, nije vaš duh po svaku cenu. On ce jednom postati i vaš Sotona, vaš konacni mrak. Govorio sam vam pre osam godina a vi me niste slušali, i sad vam ponovo kažem: Spas je u tome da priznate sopstvenu bedu, da se pokajete, da izbacite iz sebe mržnju, da svarite svinju sa ratnickog roštilja u ljubavnim sokovima. Spas je u tome da u ljubavi pronadete smisao. Spas je u spoznaji da je Bog vecan, apsolutan, da je Bog Bog, a vrednost naroda prema njemu i užicima koje on pruža, jednaka je nuli. Samo ako prihvatite ovakve uslove i casno priznate poraz, imate šansu da pobedite, a Bog ce opet stupiti na vašu stranu. Ja vam to garantujem.